Пројекат државног апарата и проекуменских епископа у Србији је раскол ,,што пре ипо сваку цену". ,,Што пре" како би прогањано 'мало стадо' било што изолованије и мање, а ,,по сваку цену" како би што помпезније у унијатском духу дочекали свога духовника римског јересиначелника папу, 2013. у Нишу. Раскол не чини онај који је мрцварен и изгнан без ваљаног разлога, већ онај који протерује ближње своје из личних или ''глобалних' интереса. Раскол се овом тренутку може сатрти једино у дуготрпељивим и мирним молитвеним сталним окупљањима испред Патријаршије СПЦ, и то једино ради јединства Цркве српске у Истини Христовој.