Iblisova analogija - shejh Ahmed ibn Umer El Hazimi

Kaže ibnul Qajjim, Alah mu se smillovao, u ''Sawa'iq el murseleh'' u 3. tomu, na 1102. stranici: „Kada se analogija (qijas) suprostavlja i protivureči tekstu, biva batilom (nevalidnom)." Qijas znači idžtihad, jer je to jedan vid idžtihada. Postoji mišljenje da je to isto, a postoji i mišljenje da je qijas dio idžtihada, što je ispravnije, te je idžtihad opširniji pojam od qijasa. U svakom slučaju, kada se idžtihad i qijas suprostave tekstu, bivaju neprihvatljivim, ocjenjuju se kao neispravni i ne uzimaju se u obzir. Qijas koji se suprostavlja i protivuriječi tekstu je ništavan, i naziva se qijas iblisijj (Iblisova analogija). Pa, ako je ovako, kao što je naveo Ibnul Qajjim, da li prethodno opisano razilaženje biva saigom (šerijatski odobrenim, validnim) gjde će onaj koji ga sagleda moći da bira? Odgovor će biti da ne biva! To je u stvari šubha, za nju se uhvatio ko se uhvatio. To je ''Iblisova analogija'', i ovakav idžtihad se drži se neispravnim, stoga se odbacuje. Kaže dalje: „I naziva se qijas iblisijj (Iblisova analogija), jer on zabluda koja se protivi istini, u njemu se daje prednost zabludi nad istinom. Zato je kazna vlasniku ovakvog qijasa da mu upravo on iskvari um, dunjaluk i ahiret. Prethodno smo napomenuli da se niko neće suprostaviti Vahju (objavi) svojim razmom, a da mu Allah ne iskvari razum" "Niko se neće suprostaviti Vahju (objavi-)..." svojim mišljenjem, analogijom, idžtihadom. Postoji teskt i uputa iz njega je jasna i nedvosmislena! Zašto onda idžtihadiš? Ko ti je to dozvolio? Pa i da si najučeniji medju stvorenjima, zar da oponiraš jasnim i kategoričkim (odsječnim) tekstovima, i da nakon toga kažeš: „Pa, to je moje mišljenje, mora se uzeti u obzir razilaženje, i uvažavati se tudje mišljenje!" Ovakvima odgovaramo: Ne, jedino ako je razilaženje saig (validno), te da obje skupine imaju šerijatske argumente koji su ispravni i vjerodostojni, tada razilaženje biva saigom (validnim). Naročito, ako razilaženje biva zbog povodjenja za vjerodostojnim dokazom, a ako za to mišljenje nema argumenta onda se radi o nevalidnom razilaženju, na koji se definitivno ne treba osvrtati. Rekao je: „Niko se neće suprostaviti Vahju (objavi, Kur'anu i Sunnetu) a da mu Allah ne iskvari razum, pa će mu se razumni smijati zbog onog šta bude izjavljivao (u pogledu vjere i branenja svojih stavova)." I rekao je u istom izvoru, prenoseći izjavu Šehirstanija: „Ono što je poznato, a i u šta nema nikakve sumnje, jeste da je svaka šubha na koju Ademovi potomci posrnu proizvod šejtanskog zavodjenja i vezvesa, i da je nastala iz njegovih šubhi. To je jedna od razlika izmedju argumenta kojim Objava upućuje, i šubhe za koju se zakačio onaj ko želi da zabludu učini postojanom." I rekao je: „Pa ako su, po jednom mišljenju, sve šubhe sakupljene (sadržane) u sedam sekti, sve velike zablude i novotarije vodiće porijeklo od tih sekti. Šubhe svih sljedbenika sekti, zablude i kufra ne izlaze iz okvira tih šubhi iako su nazivi i metod drugačiji, one su za sve vrste zablude poput klica iz kojih su proklijale, suština svih tih šubhi je suprostavljanje istini nakon njenog priznavanja, odbijanje pokornosti i hir, zatim slijedjenje vlastitog opredjeljenja koje je nasuprot tekstu." Svaka novotarija svih sljedbenika sekti, stranputice i kufra suprostavlja se Allahovoj Knjizi mišljenjem, stoga, svako mišljenje koje se suprostavlja Kur'anu i sunnetu mora se odbaciti. Upoznati smo, da pojedinci navode da postoji razilaženje oko ove mes'ele, medjutim, to ni u kom slučaju nije razilaženje. Zar da postoji razilaženje oko toga da li se tahkimi (uzima za sudiju, uspostavlja na vlastvlast ili zakonodavac) nešto drugo mimo šerijata Uzvišenog Allaha, i oko toga dali dati svoje 'da' nečem drugom mimo Allahovog šerijata? Odgovaramo: To je laž (tvrditi da oko toga ima razilaženja). Zašto? Jer, glasanje je potvrda (usvajanje) kufra, bez obzira da li se radilo o potvrdi rječju i nutrinom, ili samo rječju -- oboje je kufr.