П. П. Његош: Луча микрокозма

Шеста епизода посвећена је „Лучи", оди бесмртном Бићу и елегији несретној искри-човеку. Када се Његош већ током прве недеље великог поста 1845. затворио у кабинет и саопштио свом секретару Димитрију Милаковићу да се побрине о томе да га нико не узнемирава, нико се није надао да ће државни послови бити заустављени на месец дана. Шта је то Његош у осами радио? Са каквим духовима је то разговарао? Засигурно никад нећемо сазнати. Међутим, резултат те духовне војне у шест певања са 2210 стихова десетерца, постројених у стрелце-увек десет по строфи јесте „Луча микрокозма". Ово дело, засигурно врхунац наше поетике, пре свега метафизичког, али и егзистенцијалног приступа, покреће вечна питања настајања и нестајања, бесмртности и пролазности. А луча, онај мали зрак обавијен тамом је управо човек сам, представљен у Његоша на начин који ће тек век касније постати доминантан поглед на људску индивидуалност и трагичност. По томе, владика Петар је био непосредни претходник великог Шопенхауера, а даљи предак ништа мањег, али далеко несрећнијег Сартра. Уредник емисије: Весна Гајовић Улогу тумачи: Гојко Шантић Сценариста: Вук Милатовић Редитељ: Јелена Генчић Производња: РТС 1991.